Четворица људи из непосредног окружења Улриха Зигмунда, кандидата АфД-а који би могао да постане први покрајински премијер крајње деснице у послератној Немачкој, били су активни у организацији коју су власти забраниле због настојања да створи "неонацистичку елиту". Данас су саветници и функционери АфД-а, а неки су учествовали и у писању изборног програма странке.